Zbog čega je ovo istraživanje značajno?
Verujem da je kanadska studija o DIR/Floortime terapiji, o kojoj sam pisao u prethodna dva bloga, najvažnija savremena studija o autizmu. Takodje mislim da njeni nalazi menjaju naše razumevanje autizma. Evo i zašto.
1. Studija je pokazala da je moguće poboljšanje “socijalnih” moždanih funkcija dece sa autizmom. Ovo je prva ikada radjena studija koja je merila aktivnosti mozga dece pre I posle terapije. Dobijeni podaci su pokazali da je uspešan tretman rezultirao dramtičnim smanjenjem moždanih funkcija I broja konekcija u mozgu dece koji su procesuirali socijalne informacije. Zapamtite, deca sa autizmom imaju “previše” veza (konekcija) u nekim delovima mozga. Zbog čega su njihovi mozgovi “prezauzeti” tokom procesuiranja takve vrste informacija.
Ukoliko je moguće terapijom onemogućiti pristup moždanim vezama (konekcijama), logično bi da isti slučaj važi I za čulne, socijalne I emocionalne nadražaje koji se pojavljuju kao uzročnici mnogih karakterističnih oblika ponašanja dece sa autizmom – repetativna ponašanja, izbegavanje kontakta očima, neuobičajen socijalne reakcije.
Ukoliko ovakva ponašanja mogu da se redukuju onda se druga vrsta ponašanja kao što je dobrovoljan kontakt očima ili uživanje I iniciranje socijalnog kontakta, može naučiti.
Učenje ovih tipičnih ponašanja može da izmeni razvoj dečijeg mozga u pozitivnom smeru na duže staze.
2. Dobijeni rezultati navode na zaključak da ukoliko možemo da dijagnostikujemo I tretiramo decu sa autizmom u ranom uzrastu, onda bi u najvećem broju slučajeva bilo moguće ublažiti simptome autizma I sprečiti razvoj neželjenih karakterističnih ponašanja. Ne kažem da su deca sa autizmom rodjena sa “normalnim” mozgom koji biva oštećen tokom razvoja. U stvari, nema sumnje da je autizam nurogenetski poremećaj. Ili, jednostavnije rečeno, deca sa autizmom se radjaju sa drugačijim načinom funkcionisanja mozga I nervnog sistema koji vode ka promenama njihovog emocionalnog, socijalnog I saznajnog razvoja.
Medjutim, ova studija pokazuje da je razvoj mozga dece sa autizmom takodje uslovljen iskustvom koje ova deca stiču – ili ono što je još važnije, iskustva koje nisu imala priliku da steknu – upravo zbog navedenih teškoća u funkcionisanju mozga.
Ako beba ima teškoće u procesuiranju čulnih informacija, to će uzrokovati stres, a time uticati I na način na koji beba reaguje na svoje okruženje, uključujući I roditelje I druge ljude. To, za uzvrat, čini teškim, gotovo nemogućim, da beba ima prijatna socjialna iskustva koja su neophodna za normalan razvoj mozga I adekvatan socijalni razvoj.
Ovo atipično iskustvo uzrokuje buduće promene u načinu na koji se razvija mozak I moždani putevi deteta u razvoju.
Ova studija pokazuje da promenom vrste socijalnih iskustava dece sa autizmom možemo da promenimo način na koji se njihov mozak razvija. To otvara ogroman prostor za pozitivne uticaje na neurološki I socijalni razvoj veoma male dece koja su rodjenja sa moždanim I neurološkim teškoćama.
3. Ova studija dovodi u pitanje verovanje da je PRIMENJENA BIHEJVIORALNA ANALIZA I INTENZIVNA BIHEJVIORALNA INTERVENCIJA (ABA/IBI terapija – Applied Behavioural Analysis/ Intensive Behavioural Intervention) najbolji tretman za decu sa autizmom. Naravno, konačna odluka još nije doneta.
ABA/IBI terapija, je vrsta modifikacije ponašanja kroz trening sa puno ponavljanja I nagradjivanja, koja je pokazala rezultate u učenju odgovarajućih ponašanja mnoge dece sa autizmom.
Trenutno u Kanadi, kada su deca sa autizmom u pitanju, većina državnog novca se usmerava ka sprovodjenju ABA/IBI terapije. Ovo bi moglo da se promeni s obzirom na impresivne rezultate koje je ova studija pokazala – ogromne promene u socijalnom ponašanju I moždanim aktivnostima.
Mora se priznati da se deca sa autizmom medjusobno razlikuju – kako po vrsti problema koje imaju tako I po sposobnostima – tako da je malo verovatno da će bilo koja terapija biti najbolji odgovor za sve njih.
U stvari, većina dece sa autizmom bi imala najviše koristi od više od jedne vrste terapije. Dr. Stuart Shanker, direktor Milton and Ethel Harris Research Initiative, centra u kome su vršena ova kanadska istraživanja, veruje da sprovodjenje DIR/Floortime terapije doprinosi poboljšanju efekata ABA/IBI terapije.
4. DIR/Floortime terapija takodje može biti od pomoći deci sa poremećajima pažnje I hiperaktivnosti (ADHD), anksioznim poremećajima I mnogim drugim problemima u ponašanju.
Dr. Shanker veruje da su autizami I mnogi drugi poremećaji ponašanja ili mentalni poremećaji povezani sa samokontrolom (samoregulacijom). Samokontrola je složen pojam, koji načešće ukazuje na sposobnost deteta da upravlja svojim eneretskim naobojem, raspoloženjem I nivoom fizičke uzbudjenosti (koliko su ekscitovani, mirni, uznemireni, oprezni ili pažljivi) u odredjenoj situaciji. Samokontrola se takodje odnosi I na sposobnost da se izadje na kraj sa malim I velikim stresovim čulnim nadražajima sa kojima se ljudi svaki dan susreću – I što je još važnije – to podrazumeva I sposobnost da se oporave od napora koji u to ulažu. (Očigledno, kada su deca veoma mala, ona ne mogu da “kontrolišu” (“regulišu”) sama sebe, I potrebna im je ljubav, podrška I nega odraslih).
Dr Shanker veruje da je važan uzrok mnogih poremećaja ponašanja dece, u težini posla koji ona treba da obave (u psihološkom smislu) kako bi izašla na kraj sa “normalnim” čulnim nadražajima. Kada deca imaju problem sa samokontrolom (samoregulacijom) ona treba da ulože mnogo više truda da izadju na kraj sa stresnim čulnim nadražajima. Kada nisu u mogućnosti da izadju na kraj sa stresnim čulnim nadražajima, ili kada su psihološki, mentalno ili emocionalno iscrpljeni od ulaganja velikih napora da izadju na kraj sa njima, što je najčešći slučaj sa decom sa autizmom, to ima negativan uticaj na njihovo ponašanje. Zamislite jedno iscrpljeno, preosetljivo dvogodišnje dete koje ima dramatične ispade u ponašanju. U osnovi je to odgovor na stresne čulne nadražaje sa kojima dete ne može da izadje na kraj. Dr. Shanker veruje da su mnogi poremećaji ponašanja I pažnje kod dece problemi povezani za stresne čulne nadražaje.
Terapija, kao što je DIR/FLoortime, koja pomaže da se identifikuju I smanje za svako dete posebno stresni čulni nadražaji, a onda podučavanje odraslih da to razumeju, podrže I saradjuju sa detetom, može pomoći da se smanji stres koji uzrokuje ili doprinosi razvoju različitih problemima u učenju I ponašanju deteta.
Na kraju:
Niko ne može reći da DIR/Floortime “leči” autizam. U ovoj studiji, većina dece koja je uspešno tretirana ima I dalje značajne teškoće, iako neki od roditelja svedoče o dramatičnom napretku. Nažalost, postoji mali broj dece koja su učestvovala u istraživanju kod koje tretman nije dao dobre rezultate.
Uprkos tome, ubedjen sam da su terapeuti I istraživači iz Milton and Ethel Harris Research Initiative pokazali da DIR/Floortime terapija zaslužuje više pažnje I vladine finanskijske podrške.
Rezultati su veoma, veoma doprineli razvoju našeg razumevanju autizma, kao I načina na koji ga treba tretirali, I konačno, možda će oni doprineti da razumemo kako da sprečimo nastanak odredjenih tipičnih neželjenih ponašanja I sprečimo njihov razvoj.